U fokusu - Srbija

Krediti u francima, u potrazi za rešenjem

Još se traži predlog za otplatu kredita u švajcarskim francima, kaže za RTS guverner Jadranka Tabaković. U Udruženju građana predlažu da se sporni krediti preimenuju u evrima. Za bankare rešenje već postoji - produženje roka otplate i opcija da se ne plaća ni kamata, za one koji su ostali bez posla.

Narodna banka Srbije još radi na rešenju za otplatu stambenih kredita u švajcarskim francima, kaže za RTS guvernerka Jorgovanka Tabaković. Navodi da se traži predlog prihvatljiv za sve. Bankari odgovaraju da problem nije sistemski i da već sada banke kao pomoć tim klijentima nude produženje roka otplate kredita.

I guverner NBS priznaje da se sa rešenjem za otplatu kredita u švajcarskim francima čeka duže nego što je i sama planiranala, ali, navodi, da za to ima više argumenata - pre svih da niko ne bude oštećen.

"Treba umeriti prihode onih koji su zloupotrebljavajući nedostatak Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga nešto što je nepredvidivo kao visina kamate ili nešto što se nazivalo promenljivom kamatom, u stvari bio način da se izvuku ekstraprofiti čime se nisu bavile banke u Srbiji i mi moramo da sačuvamo ustavnu jednakost građana. Moramo da sačuvamo budžet od eventualno nekih budućih troškova", kaže Tabakovićeva. 

U Udruženju građana koji su uzeli kredite u francima navode da sada duguju više nego pre pet godina kada su počeli da otplaćuju rate i predlažu svoje rešenje.

Dejan Gavrilović iz Udruženja građana Efektiva kaže da je njihov predlog da se svi krediti u švajcarskim farncima preimenuju u kredite u evrima.

"Od trenutka kada su isplaćeni po kursu na dan koji je važio u trenutku isplate kredita, da se pretvori u evre po kamatnim stopama koje su bili na kreditima u evrima u tom trenutku", kaže Gavrilović.

Za bankare rešenje već postoji - produženje roka otplate i opcija da se ne plaća ni kamata.

Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka Srbije predlaže da oni koji su ostali bez posla ne plaćaju ni kamatu, a ostali samo kamatu.

"Drugim rečima, dobio bi se predah od dve ili tri godine i za to vreme bi se produžio rok otplate tog kredita", kaže Dugalić.

Stručnjaci upozoravaju da ne bi trebalo da se pravi razlika između onih koji su se zadužili u francima u odnosu na dužnike u drugim valutama.

"Najpravednije bi bilo da se građanima ponudi neki period mirovanja kredita kada bi oni mogli da se snađu i dovedu svoje kućne prihode na nivo koji su imali pre krize i da tako kasnije nastave otplatu kredita bez obzira na to u kojoj valuti je kredit", kaže Dušan Uzelac sa portala "Kamatica".

Iako je tri puta više dužnika u evrima nego u francima, veći problem sa otplatom kredita imaju oni koji su verovali švajcarskoj valuti.

Svetske prognoze ipak idu njima na ruku, a glase da bi franak mogao da slabi sa jenjavanjem krize, a time bi i rate bile manje.